U okviru rođendanske nedelje povodom svoje dvadesetogodišnjice, Inicijativa mladih za ljudska prava organizovala je panel diskusiju „Odnos prema genocidu u Srebrenici kao najvažnije političko pitanje” u utorak, 14. novembra u Endžio Habu.
Govornice panela, Sofija Mandić (Centar za pravosudna istraživanja), Jovana Spremo (YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava), Jelena Jerinić (narodna poslanica Zeleno-levog fronta) i Sofija Todorović (YIHR), osvrnule su se u razgovoru na publikaciju „Negiranje genocida u Srebrenici: Pravci zagovaranja i moguće inicijative”, pomenute govornice i autorke Jovane Spremo. Razgovor je moderirao programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava, Uroš Jovanović.
Publikacija „Negiranje genocida u Srebrenici – Pravci zagovaranja i moguće inicijative” pruža uvid u pravni okvir Republike Srbije u kontekstu genocida u Srebrenici, kao i u stavove koji politički akteri imaju prema ovom zločinu. Služeći se primerima iz zemalja Evropske unije (EU), publikacija nudi smernice za borbu protiv negiranja genocida u Srebrenici.
Prisustvujući panelu, publika je imala priliku da čuje o odnosu vlasti prema genocidu u Srebrenici, praksama (ne)kažnjavanja negiranja genocida u Srebrenici, ulozi koje civilno društvo ima kada je u pitanju ova tema, kao i o konkretnim koracima koje treba preduzeti kako bi se izmenio odnos prema genocidu u Srebrenici i negiranju istog.
Kada je reč o odnosu prema genocidu u Srebrenici, Sofija Mandić je istakla da se terminom “genocid” vrši manipulacija i ukazuje na to da se “genocid ne posmatra kao pravni pojam, već kao žig na čelu srpskog naroda”.
Nadovezujući se na nju, Spremo dodaje da Republika Srbija u svom pravnom okviru pominje kažnjavanje negiranja genocida, ali ističe da on nije primenljiv za slučaj Srebrenice.
Suočavanje sa prošlošću ključno je za pomirenje naroda, ali Todorović objašnjava i da “genocid u Srebrenici nije ključno pitanje za proces pomirenja samo između Srbije i Bosne i Hercegovine, već i za pomirenje unutar same Bosne i Hercegovine”.
Kada je reč o civilnom društvu, “njegova uloga je da pruži prostor za razgovor o ovim temama”, naglašava Spremo. U situaciji kada vlast aktivno izbegava da se suoči sa svojom prošlošću i preuzme odgovornost za počinjen zločin, “mi koji se bavimo ovim temama smo okarakterisani kao nepatriote zato što je neko postavio kriterijum o tome šta je ono što je patriotski”, objašnjava poslanica Jerinić.
Na pitanje “zašto mi pričamo o ovome?”, Mandić odgovara da pitanje priznavanja genocida u Srebrenici nije samo pitanje o prošlosti, već i pitanje budućnosti i mogućnosti postizanja mira.
Celu publikaciju možete pročitati ovde.